Politika

http://elmundosefarad.wikidot.com/spisak-ratnih-zlocinaca-u-delu-vojvodine-slavonije-srema

Na sedamdesetu godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, 29. novembra, Ison æe priæi tako blizu da postane najsvetlija kometa viðena u našem veku Ako se vozite nekuda van grada, u hladnom novembarskom praskozorju, pre nego što Sunèeva svetlost osvetli horizont, a zvezde sasvim išèeznu, ovih dana èešæe nego ikada pre, u urvinama kraj puteva, na brežuljcima i svakojakim mraènim mestima, možete videti astronome kako ogrnuti kabanicama, æebadima i šalovima, stoje i èekaju smrznuti kraj svojih osmatraèkih skalamerija na tronošcima. Naime, hiljade i hiljade astronoma amatera, kako onih sa obiènim durbinima tako i onih naoružanih Njutnovim reflektorima, strpljivo èeka da u kratkom vremenskom prozoru pred svitanje ulovi zvezdu sezone – kometu Ison, za koju se veæ govori kako je najuzbudljiviji astronomski dogaðaj našeg doba. Ova blještava novembarska zvezda dolazi iz duboke svemirske daljine, daleko, daleko iza Neptuna i granice Sunèevog sveta. U drevno doba, pre više miliona godina, kometa Ison je krenula na put iz Ortovog pojasa, praktièno meðuzvezdane zone kojom plove zaleðeni objekti, potencijalne komete koje æe samo prohujati kroz naš zvezdani sistem. Zarobljena Sunèevom gravitacijom, Ison je kao i njena sabraæa iz Ortove zone privuèena ka našoj zvezdi ne na eliptiènu, veæ na takozvanu hiperboliènu putanju – na orbitu koja nije zatvorena. Ima i onih kometa koje dolaze iz bližeg porodilišta i koje, sasvim jednako kao planete, periodièno kruže oko Sunca, prolazeæi svako malo po nebu. No, Ison je jedinstveni dogaðaj u našem svetu – ovaj ledeni kamen preènika pet kilometara u unutrašnji deo Sunèevog sistema sada stiže prvi put i potom odlazi niz hiperbolu, tako da se nikada više neæe vratiti. U meðuvremenu, Ison æe na zemaljskom nebu napraviti nezaboravnu predstavu za više generacija. I mada oštrooki ranoranioci, naoružani amaterskim teleskopom, veæ sada mogu da je vide pri horizontu, na sedamdesetu godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJA, 29. novembra, Ison æe priæi tako blizu Suncu da verovatno postane najsvetlija kometa viðena u našem veku. Ovu repaticu nazivaju Ison po opservatoriji ISON u kojoj je otkrivena (International Scientific Optical Network), ali i na brojne druge naèine – novembarskom; prazniènom, buduæi da prolazi nakon Dana zahvalnosti u SAD; kometom Nevski-Novièonok, po astronomima koji su je otkrili; kao i C2012 S1, što joj je kataloški naziv. No, bez obzira na ime, njen prolazak veæ izaziva izuzetnu pažnju i kod onih koji više vole toplu sobu, od osmatraèkih mesta – pokrenuto je na stotine blogova na kojima ljubitelji astronomije prate status komete, njene slike veæ vrve na Tviteru i Fejsbuku, samo je NASA otvorila dvadeset sajtova posveæenih raznim aspektima ovog nebeskog tela. U meðuvremenu, sve što je èovek napravio, a gleda ka nebu, pokušava da uhvati i snimi Ison: svemirski teleskopi Habl i Spicer, opservatorije na balonima, sonde koje drugim poslom putuju svemirom, roveri na Marsu i, naravno, sva sila konvencionalnih zemaljskih opservatorija meðu kojima je, na primer, i srpska stanica na Vidojevici, ali i pomenuti brojni astronomi amateri. Mada uzbuðenje još nije preplavilo i domaæu javnost (a dogodiæe se kako se novembar primièe kraju), svetski mediji su se uveliko ukljuèili u lov na kometu Ison. Deo žute štampe je veæ najavio objekat koji æe biti pet puta svetliji od Meseca, deo je demantovao, dajuæi umerenije procene, ali svi ozbiljniji mediji izveštavaju o najsvetlijoj kometi koju æemo za naših dana videti kako promièe, survava se ka Suncu i potom, u zavisnosti od sudbine koja je zadesi, odlazi u nepovrat. ZVEZDE SA DUGOM KOSOM: Kometa poput Isona je oduvek bila nešto uzbudljivo. Tako su tokom istorije trajno ostale zabeležene razne komete, neke od njih i na kultnim umetnièkim delima. Jedna od najpoznatijih predstava komete nalazi se na èuvenoj tapiseriji koja predstavlja bitku kod Hejstingsa i Halejevu kometu na nebu. Ista ova kometa se takoðe javlja i na slici Bogojavljenje, koju je napravio slavni firent

Ако су масовне сеобе народа у техничко-физичком смислу биле неизводљиве у VII веку после нове ере, онда су још мање биле изводљиве VIII веку пре нове ере, јер ако користимно само податке званиче “историје”, пре VII века после нове ере ништа се не зна о Србима, осим да су се “доселили на Балкан из своје прапостојбине иза Карпата”. Само то, а шта су радили пре тога, од чега су живели, итд… ништа се не зна. Будући да се по овом уклесанмом закону на обелиску из Сирбина, јасно види да су Срби били писмени и постојали као културан народ још у VIII веку пре нове ере, и ако би се само ослоноли и пратили податке званичне “историје” и овог сазнања о постојању Срба још у VIII веку пре нове ере… испада да су се срби прво са простора мале Азије одселили на простор иза Карпата, напустивши простор мале Азије, заобишавши ближи Балкан, па су ето одлучили, да се у VII веку после нове ере, опет и поново потпуно масовно преселе на неку другу локацију, да се спусте са простора иза Карпата, на Балкан, кога су заобишли приликом претходне “селидбе” из мале Азије, и, од тада, они по званичној “историји” постоје као народ, иако постоје многобројни веродостојни подаци о њиховом постојању као културног и писменог народа, попут овог уклесаног закона на обелиску из VIII века пре нове ере, на њиховом језику, 1400 година пре тог фамозног VII века нове ере.

Kako kaže, odlièno se provela i uskoro æe poèeti intezivnije da radi. "To je bilo otvaranje jednog kluba u Zagrebu prošle nedelje. Bilo je super i dosta je bilo mladih ljudi, oni su me zvali da budem specijalni gost i baš smo se lepo proveli. Redovno gostujem po klubovima i diskotekama u Zagrebu i baš me vole tamo, a sada trenutno pomalo radim, kada imam želju i potrebu", izjavila je Goga Sekulic pevacica iz Beograda

Da ponovimo lekciju ! Kad celjad nije besna kuca nije tesna, Udbina nije pusta, a njena okolina nije zarasla u trnje i vratila se " u doba jure". Samo normalni ljudi, slozni u zivotu i radu, mogu da doprinesu dobrom, srecnom i ugodnom zivotu. Latinic i cirilica, nisu prepreka za normalne ljude. Prestati sa izmisljanjem razloga za razbijanje, prijateljskih odnosa, dobro susedskih odnosa kako u stanovanju, tko i osnivanju firmi za zaposljavanje. Trenutna situacija, nije na nivou "proste reprodukcije" KAKO PORODICA TAKO I PRIVREDE,POLJOPRIVREDE I DRUGIH NEOPHODNIH USLOVA I POTREBA ZA NORMALNIM ZIVLJENJEM.

У Народноослободилачкој војсци Југославије борило се преко сто хиљада жена, од којих је око 25.000 погинуло. Од око 40.000 жена, колико је рањено током НОБ-а, преко 3.000 су постали тешки инвалиди. За народне хероје проглашена је 91 жена, а њих 3.344 добило је Партизанску споменицу 1941. Више од 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске Југославије. Жене-борци су биле: делегати, политички комесари, командири и команданти, референти санитета, болничарке, борци, пушкомитраљесци, бомбаши, партијски и скојевски руководиоци и одборници Народноослободилачких одбора. Од око 1.700.000 Југословена, колико је страдало током Другог светског рата, око 620.000 су жене, а само у логорима их је убијено више од 282.000. Од 91 жене, колико је проглашено за народне хероја, њих 73 је погинуло током НОБ-а, док је само њих 17 одликовано за живота. За првог народног хероја проглашена је, 15. октобра 1943. године, Марија Бурсаћ, борац-бомабаш Десете крајишке бригаде. Прва жена која је за живота одликована Орденом народног хероја је Спасенија Цана Бабовић, која је одликована 5. јула 1952. године.

pljesivica, dosta toga je bilo "i Srpsko" ali ste ih potamanili..cini se da niste "to" dobro odradili"..? ......................................................................................... Podaci o broju stradalih stanovnika kotara Korenica i kotara Udbina 1941-1945. publikovani su u zborniku Kotar Korenica i kotar Udbina u NOR-u i socijalistièkoj izgradnji (Karlovac, 1979) u izdanju Historijskog arhiva Karlovac pod uredništvom istorièara Ðure Zatezala. Ukupan broj stradalih 6399 Vrsta stradanja žrtve fašistièkog terora 3.193 pali borci NOVJ 1.456 umrli od tifusa 1.750 Najviše gubitaka (preko 100) imala su sledeæa seoska naselja: Jošan 437 Željava 306 Buniæ 289 Lièko Petrovo Selo 278 Rešetar 253 Visuæ 242 Krbavica 234 Trnavac 193 Mekinjar 188 Arapov Dol 180 Momiæ 168 Donji Vaganac 167 Debelo Brdo 166 Srednja Gora 147 Svraèkovo Selo 141 Mihaljevac 120 Kurjak 118 Peæani 117 Homoljac 116 Grabušiæ 114 Novo Selo 110 Kozjan 107 Šalamuniæ 105 Vranovaèa 102 U selima koja su imala najveæi broj stradalih zebeleženi su najmasovniji ustaški zloèini, naroèito 1941-1942: Jošan, Željava, Buniæ, Lièko Petrovo Selo, Rešetar, Visuæ, itd. Rodna struktura žrtava fašistièkog terora muškarci 2.142 žene 1051 Starosna struktura žrtava fašistièkog terora deca (do 15 godina) 592 16-50 godina 1.646 51 i dalje 955 Etnièka struktura žrtava fašistièkog terora Srbi 3.141 Hrvati 51 Izvršioci zloèina nad žrtvama fašistièkog terora ustaše 2.566 ustaše i Nemci 56 ustaše i Italijani 17 Nemci 136 Italijani 290 Maðari 3 èetnici sa Nemcima i Italijanima 10 smrt od bombardovanja, mina, smrzavanja u zbegu, itd. 115 Godina smrti žrtava fašistièkog terora 1941: 1.429 1942: 778 1943: 348 1944: 341 1945: 297 Jaèanjem partizanskog pokreta, iz godine u godinu, smanjivala sa muguænost ustašama i okupatoru da nanose ljudske gubitke civilnom stanovništvu dva kotara. Dizanjem ustanka 27. jula 1941. osujeæen je nastavak masovnih pokolja i hapšenja lokalnog stanovništva koji su bili naroèito intenzivni tokom jula 1941. U prvoj etapi ustaškog terora, od poèetka maja do 27. jula 1941, na podruèju ova dva kotara ubijeno je do 1.000 ljudi. Mnogi lokalni stanovnici sa podruèja opštine Korenica stradali su u logoru Jadovno. Poimenice su poznati podaci za 513 lica srpske nacionalnosti sa ovog podruèja koji su u leto 1941. ubijeni u logorima Gospiæ i Jadovno.[2] Meðu pokoljima u leto 1941, neposredno nakon 27. jula 1941, istièu se pokolji nad stanovništvom Lièkog Petrovog Sela, Željave, Rešetara, Gornjeg Vaganca, koji su se odigrali poslednjih dana jula 1941. Krajem jula i u prvim danima avgusta 1941. istièu se pokolji nad stanovništvom sela Komiæ i Buniæ. U selu Buniæ, u zgradi žandarmerijske stanice, ustaše su 26. jula 1941. masakrirale 80 žitelja, meðu kojima nekoliko desetina stanovnika sela Ljubovo pokraj Buniæa. Uskoro je poèetkom avgusta usledio i zloèin na pravoslavnom groblju u istom selu kada je ubijeno nekoliko desetina ljudi.[3]

Kad celjad nije besna kuca nije tesna ! ..................................................................... http://i50.servimg.com/u/f50/12/80/50/14/titova10.jpg

dosta je toga bilo hrvatsko,ali naši "Hrvati-lizoguzci" sve to zaboravljaju i u Mutiliæu ne slave Svetog Augustina,ali zato æe danas prvi biti do stolova sa peèenkom i "Jandrinim Jatom" kako bi oplakali "napaæeni"srpski narod.

Ovo nisam znao:Mutiliæ, opæina Udbina, Županija Lièko-senjska, danas gotovo pusto selo, po starosti datira iz 925. godine. U predtursko vrijeme Mutiliæ je bio središte Krbavske biskupije, a svetac zaštitnik je Sveti Augustin. Do drugoga svjetskoga rata veæinsko hrvatsko stanovništvo je protjerano, a njihovi posjedi pretvoreni u lovišta Josipa Broza. Prema popisu iz 1991. godine u Mutiliæu je bilo 84 stanovnika i to Srba - 79, Hrvata - 1, Jugoslavena - 1, ostalih - 3. Danas živi veæinom srpsko stanovništvo.